Koristimo kolačiće kako bismo Vam omogućili što bolji online doživljaj. Nastavljajući sa pregledom stranice, prihvatate njihovu upotrebu u skladu s našom politikom kolačića.

 


DO-ING D.O.O.

Kneginje Ljubice 21
11000 Beograd
Srbija


Rudolf Steiner

Duhovni i filozofski osnivač Welede

Rudolf Steiner portrait - Weleda

Rudolf Jozef Lorenc Štajner (25./27. februar 1861. – 30. mart 1925.) je rođen u današnjoj Hrvatskoj ali se, još kao beba, seli sa roditeljima u Austriju. Njegov otac je bio železnički operater čvrstih stavova, a Rudolf je sticao svoje rano obrazovanje u seoskoj školi i kod kuće.

Otvoren za ideje o duhovnom i materijalnom svetu, stekao je doktorat iz filozofije na univerzitetu Roštok, pre čega je već dosta toga objavio na temu književnosti i filozofije – njegovi radovi uključuju Filozofiju slobode i Teoriju znanju sadržanu u Geteovoj koncepciji sveta.

Početkom dvadesetog veka utemeljio je duhovni pokret– antropozofiju. Ona ima svoje korene u nemačkoj idealističkoj filozofiji i teozofiji koja ohrabruje čoveka da posmatra svoje telo, um i duh kao neraskidivo povezane sa našim svetom – kao deo jednog holističkog sistema.

Od filozofije do nauke i duhovnosti

U prvoj, prevshodno filozofski orijentisanoj fazi pokreta, Štajner je pokušao da nađe sintezu između nauke i duhovnosti. Njegov filozofski rad tog vremena, koji je nazvao duhovna nauka, težio je da primeni jasnoću mišljenja karakterističnu za zapadnjačku filozofiju na duhovna pitanja. U drugoj fazi, oko 1907., radio je u nekoliko oblasti uključujući i umetničke forme kao što su drama i umetnost pokreta, kada je razvio novu umetničku disciplinu, euritmiju.

Njegov arhitektonski rad je doživeo vrhunac sa zgradom Geteanuma, kulturnog centra namenjenog svim umetnostima. U trećoj fazi, Štajner je bio okrenut različitim praktičnim nastojanjima, uključujući i Valdorf obrazovanje, biodinamičku poljoprivredu i antropozofsku medicinu.

Novi pristup medicini

Od kasnih 1910-tih nadalje, Štajner je počeo da radi sa doktorima medicine i hemičarima da bi stvorio novi pristup u medicini. Godine 1921. doktorka Ita Vegman, hemičar Oskar Šmidel i lekari i farmaceuti okupili su se oko Štajnera kako bi utvrdili kako mogu da primene ovu filozofiju u cilju brige i zadovoljenja potreba pacijenata.

Oni su shvatali da ljudsko telo ima neverovatnu sposobnost da leči samo sebe ali da mu je, isto tako, ponekad potrebna mala pomoć, pa su razvili lični pristup zdravstvenoj brizi koristeći prirodne sastojke kako bi podržali impulse za isceljenje samog tela. Sa ovim verovanjem i dubokim naučnim i filozofskim znanjem, osnovali su kompaniju Weleda.

Veliki uticaj na Weledu

Značaj Štajnera i njegove potpuno originalne misli je od ključnog značaja za kompaniju Weleda. Iako nije bio ni na kakvoj izvršnoj poziciji, on i dr Ita Vegman su bili deo takozvane Kontrollstelle, sveobuhvatnog savetodavnog tela u osnovi kompanije. On je takođe bio odgovoran za naziv kompanije kao i za logo koji je dizajnirao sam.

Iznad svega, Rudolf Štajner je bio najuticajniji za formiranje intelektualnog i duhovnog temelja kompanije Weleda. Njegova je bila vizija novog načina isceljenja, kojoj je bio dosledan od antropoloških preduslova do proizvodnje konkretnih lekova.

Naše nasledstvo

Ona je teoriju pretvorila u praksu

Žena sa jakom vizijom reforme u medicinskom tretmanu.

Ita Wegmann

Direktor Welede 35 godina

Inicijator proizvodnje antropozofskih lekova i kozmetike.

Oskar Schmiedel