Porodica

Na sunce!

Ljudima je, baš kao i biljkama, potrebna sunčeva svetlost za zdrav rast. Bebama i deci je posebno važna za razvoj kostiju. Ali ni predug boravak na suncu nije preporučljiv. Koliko često i koliko dugo deca treba da budu na suncu? Pedijatar prof. dr Alfred Langler daje vam odgovore na ova pitanja i korisne savete.

Samo sunčeva svetlost ili još preciznije, UV zračenje sadržano u sunčevoj svetlosti, omogućava deci zdrav razvoj koštanog sistema. Zdrave kosti uslov su pravilnog držanja i čvrstog koraka. Na samom rođenju većina kostiju bebe građena je pretežno od hrskavice, a vremenom one stiču čvrstinu. Snabdevanje kostiju mineralima počinje onda kada deca počnu da unose kalcijum i fosfate hranom. Ovi važni minerali se potom ugrađuju u kosti pod uticajem vitamina D.

"Bebe i mala deca treba da budu izložena suncu 30 do 60 minuta dnevno - nije potrebno direktno sunčanje, niti da se skida odeća - dovoljno je da samo lice bude izloženo vedrom nebu."

Prof. dr med. Alfred Längler

Većina hrane sadrži malu količinu vitamina D, premda se veće rezerve nalaze u ulju riblje jetre i u uljanim ribama. Naše telo takođe proizvodi veliku količinu vitamina D koji nam je potreban. To se dešava uz pomoć UV zračenja, koje dobijamo kada dovoljno sunčeve svetlosti dospe do naše kože.  

Ako nema dovoljno vitamina D, kosti ne mogu da se pravilno razvijaju. Ozbiljan nedostatak vitamina D kod dece može da dovede do rahitisa. Zato se, na primer u Nemačkoj, preporučuje da deca uzimaju suplemente vitamina D. Premda je majčino mleko najbolja hrana za bebe, ono sadrži relativno malu količinu vitamina D, a komercijalne dečje mlečne formule moraju biti obogaćene vitaminom D (do 15 μg ili 600 IU po litru).

Da bismo obezbedili dovoljnu proizvodnju vitamina D u koži, bebe i mala deca treba da budu izložena sunčevoj svetlosti 30 do 60 minuta dnevno - dovoljno je da samo dečje lice bude izloženo vedrom nebu. Direktno sunčanje nije neophodno i, naravno, decu zbog ovoga ne treba skidati, da se ne prehlade.

Previše sunčevih zraka može imati i štetne posledice, naročito za bebe i malu decu. U tom uzrastu dečja koža je još veoma tanka i nema dovoljno melanocita (ćelija kože koje proizvode zaštitni pigment melanin), To znači da čak i relativno kratak peroid izlaganja suncu može da dovede do opekotina. Opekotine od sunca u detinjstvu mogu značajno povećati rizik od nastanka raka kože. Razlog je delimično to što dečiji imuni sistem nije u potpunosti razvijen i nije sposoban da obnovi ćeliju nakon oštećenja sunčevim zracima.

Upotrebite preparat za zaštitu od sunca za dete sa zaštitnim faktorom

20
ne manjim od
50
do

Prateći ove važne savete roditelji mogu da dopuste deci da uživaju u blagodetima sunca bez izlaganja nepotrebnim rizicima.

  • Što je dete mlađe, to je važnije da ne ostaje na jakom suncu (posebno tokom sredine dana, između 11 i 16 sati).  
  • Koža deteta uvek mora biti adekvatno prekrivena lakom pamučnom odećom (sa zaštitom za vrat), a glava zaštićena šeširićem.  
  • Upotrebljavajte preparat za zaštitu od sunca sa faktorom 20 ili više, bez dodatih parfema i konzervanasa.
  • Sa spoljne strane ušiju, nosa i na gornjoj strani stopala, preparat primenite sa posebnom pažnjom.

Čak i kada ste detetu namazali preparat za zaštitu, ovo ne znači da može ostati duži vremenski period na direktnom suncu. Ako dođe do opekotina uprkos ovim predostrožnim merama, potrebno je odmah primeniti efikasan tretman.

Autor

Prof. dr med. Alfred Längler

Viši lekar Odeljenja za lečenje dece i adolescenata Okružne bolnice u gradu Herdecke, Nemačka.

Takođe je i profesor integrativne pedijatrijske medicine i medicine kod adolescenata na Univezitetu Witten/Herdecke.