Kako kompost doprinosi zemljištu u tvojoj bašti?

Martina Kolarek: Kompostiranje će vas nagraditi plodnom zemljom i zdravim biljkama – uštedećete i na zalivanju, đubrenju i borbi sa štetočinama. Kompost zemlji dodaje hranu. Ishranom zemljišta organskim materijama stvaramo životni prostor za milijarde organzama i mokroorganizama koji će raditi na čuvanju zdravlja zemljišta.

MK: Zemljište je plodno kada sadrži mnogo različith mikroorganizama. Oni menjaju strukturu zemljišta pa ono može da uskladišti vazduh, vodu i hranu i pretvaraju  ga u dobro mesto za rast i napredak biljaka.  Dodavanje đubriva zemljištu koje nema takvu strukturu, neće mnogo pomoći: takva zemlja ne može da ga upije, ono odlazi pravo u podzemne vode, a biljke ostaju bez hrane. Osim poboljšanja zemljišta, kompost štiti vode od zagađenja smanjujući eroziju zemljišta. On pomaže i unapređenju klimatskih uslova: biljke apsorbuju ugljenik iz vazduha i oslobađaju ga u zemlju bogatu kompostom, koji skladišti ugljenik u svojim vitalnim podzemnim strukturama.

Kompostiranje vas nagrađuje plodnim zemljištem i zdravim biljkama – štedi vam dodatno zalivanje, đubrenje i borbu sa štetočinama.

MK: Zemljište koje sadrži adekvatnu količinu humusa je tamno braon boje, vlažno je i dobrog mirisa. Ako zemljište ima premalo humusa, ono je bledo, suvo i nema baš nikakav miris. Ono je poput pustinje, jer na njemu ništa ne može da raste.

MK: Humus je organski deo zemljišta, proizvod rada živih bića iz zemlje. Ona se hrane mrtvim delovima biljaka, životinja i morkroorganizama i razlažu ih u molekule. Opale jabuke, kruške i lišće će se prirodno razgraditi i tokom vremena pretvoriti u humus – a kompost ubzrava ovaj proces. Slični procesi razgradnje i transformacije mogu pretvoriti vašu baštu, voće i povrće u kompost. Tanak gornji sloj plodnog zemljišta uvek obiluje mešavinom organskih i neorganskih tvari. Dodavanje kompostu vulkanske prašine, bogate mineralima, može da balansira sastav humusa.

MK: Nemojte u kompost dodavati skuvane i prerađene ostatke hrane. Niti hleb i testenine. Dodajte štedljivo limunovu koru, ona privlači zelenua plesan. Dodajte u kompost sve što isečete ili pokosite u bašti, male grane i izdanke i odmerenu količinu opalog lišća. Naravno, i svo neupotrebljeno voće i povrće iz kuhinje. Kora od banane je, takođe, dobra, kao i listići čaja ili talog od kafe – u malim količinama, onoliko koliko jedno domaćinstvo proizvede.

Dobar kompost zahteva ravnotežu gradivnih i hranljivih materija i kontakt sa prirodnim okruženjem. Kompost je mnogo više od đubriva – on je rastresite, sunđeraste teksture koja može da, u isto vreme, čuva u sebi vazduh, vodu i hranu. On obezbeđuje i stanište za raznorodnu zajednicu sitnih biljaka i životinja, koja zemljište održava zdravim i otpornim na eroziju izavanu vetrom ili vodom.

MK: Zavisno od potreba vaših biljaka za hranom, dodajte 1 do 3 litra komposta na gornji sloj baštenske zemlje. Aktivan, “vruć” kompost je veoma bogat hranljivim materijama i ima takvu strukturu da nije pogodan za rast semena. Bolje je da ga koristite za biljke čiji su korenovi već kompletno formirani.

Pravljenje komposta nije teško, ali treba na umu imati nekoliko stvari. “Vruć” kompost je najbolje narpaviti za jedan dan. Prah stena bogatih mineralima i biljni ekstrakt koji sami napravite obogatiće mešavinu i stimulisati procese kompostiranja. Ređajte materije brzo i pravim redom, kako bi se kompost zagrejao do odgovarajuće temperature. Ako ste početnik, pratite savete pažljivo. Što to češće radite, postajaće sve lakše i brže.

Jedan sloj komposta može sadržati do devet različitih materijala: miks baštenskog i kuhinjskog otpada, komadiće drveta i piljevinu, goveđi ili konjski stajnjak i druge razgradive materije, poput iscepkanog braon kartona. Kuhinjski otpaci obezbeđuju osnovne hranljive materije, dok baštenski biljni otpad gradi strukturu.

Iscepkajte sve materije na sitne deliće, pa ih dodajte jednu po jednu: odmah dobro izmešajte materije koje idu u jedan sloj.  Dodajte kameni prah u ovu mešavinu. Dolijte biljni ekstrakt i šaku zemlje. Pravilan sastav i dovoljno vode i vlage ključni su za kvalitet komposta. Kada jednom napravite vlastiti kompost, brzo ćete steći osećaj za pravu razmeru sastojaka.

Vaš kompost treba da bude visok metar do metar i po. Posle dva dana, on će se zagrejati, dostižući temperaturu od 60 do 65 stepeni Celzijusa. Posle tri do osam dana, možete skloniti izolacioni materijal da se kompost malo ohladi. Kompost se zagreva usled aktivnosti mikroorganizama, koji brzo razlažu organske materije.

Ipak, one to rade samo ako imaju optimalne uslove za život – dovoljno hrane, vode i vazduha. Ovi mikroorganizmi služe i kao hrana za ostala bića iz zemljišta, koja tokom vremena dolaze u kompost i prerađuju zemlju za nas. Neke trave takođe mogu da stimulišu aktivnost mikroorganizama, pa kompostu može pomoći dodavanje, malo po malo, biljnog ekstrakta. Kompostiranje nije tajna: to je umetnost.

Vruć kompost pripremljen tokom leta biće spreman za upotrebu za oko tri meseca. Tokom zime, potrebno je šest meseci. Vruće kompostiranje ima prednost nad konvencionalnim, hladnim kompostiranjem, ili upotrebom industrijskog komposta. Vruć kompst ne mora da se prevrće, ne privlači gamad, lako ga je napraviti u različitim uslovima. Ovo je posebno važno za kompostiranje ostataka hrane, a štedi vam trud, vreme i prostor.

Dipl.-Ing. Martina Kolarek

ekspert za poljoprivredno zemljište i održivu ishranu

Dipl.ing. Martina Kolarek je ekspert za poljoprivredno zemljište i održivu ishranu. Biohemičar po obrazovanju, proučavala je primenjenu ekologiju na Univerzitetu prirodnih resursa i primenjenih prirodnih nauka u Beču. Na svojim radionicama često pokazuje kako se pravi dobar kompost.