Jelena Jaranović Šalja: Naš komad zemlje - komad raja

Jelena je predavač na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, a Valentin web-dizajner. Oboje su znali da žele da žive i da odgajaju dete u što bližem kontaktu sa prirodom, a kuća u mirnoj ulici u Zemunu sa velikim dvorištem, za kakvim su godinama tragali, danas je, za Tea koji ima nešto više od godinu ipo dana, mali raj za odrastanje i istraživanje biljaka i ptica, peska i barica, piljevine i bubica, ukusa paradajza koji, poput neke zanimljive igračke, mami u bašti.

Ova mlada porodica koristi svaki sobodan dan za izlet do neke šume, reke ili jezera, navika koju je stekla još dok su Jelena i Valentin živeli u stanu, u centru Beograda.

U to vreme ostvarili su i svoj san da imaju pravo seosko imanje u blizini grada, na kom će gajiti vlastito voće i povrće, svoju prirodnu oazu. Pronašli su nedaleko od Beograda staru kuću sa imanjem i plodnim stablima raznog voća, a tokom nešto manje od godinu dana, stekli važno iskustvo o poslu i vremenu koje briga o nekoliko ari placa zahteva. Voće je završavalo u domaćim džemovima i sokovima, a Jelena se teško mirila sa saznanjem da će morati da gleda kako deo voća propada i truli po tlu – za nju je takvo razbacivanje sa prirodnim plodovima bilo neprihvatljivo. Shvatili su da je ovaj plac preambiciozan za njih, uvideli da će gotovo sve svoje slobodno vreme provoditi baš tu, lišiti sebe prilike da upoznaju druge prirodne predele u Srbiji ili izvan nje.

Upravo tada su pronašli svoju današnju kuću sa dvorištem – komad zemlje dovoljno veliki za travnjak, hladovinu i gajenje povrća, a opet i dovoljno mali da o njemu mogu da brinu na pravi način.

Prodali su seosko imanje, preselili se iz stana u kuću i posvetili se svojoj urbanoj bašti. I to – temeljno. 

- Zar ovakvih ulica još uvek ima u Beogradu – bila je naša prva impresija kada smo došli na Jeleninu adresu. Kao preostala iz nekih vremena mirnog i sporog života, tiha ulica sa porodičnim kućama i baštama, oivičena drvoredom, bila je pravi uvod za priču koja nas je čekala u dvorištu.

Jelena i Valentin su se u ovo dvorište odmah zaljubili: sačuvali su visoka stabla borova pred kućom, jele u dnu placa i drveće uz ogradu, koje im je pružalo hladovinu. Kao što su temeljno, planirano tragali za seoskim imanjem ili za kućom sa dvorištem, tako su pristupili i uređenju svog novog prostora. 

Zapuštena trava je zahtevala zamenu, uz puno napornog rada, novu zemlju, novo seme i strpljenje. Danas je ovaj travnjak meki prirodni tepih za bose noge, igralište za Tea i pudlu Laju i odmor za oko zasićeno betonom. 

Uzdignuta leja je, za Jelenu, bila pravo rešenje za gajenje povrća na organski način, jer je omogućila kontrolu zemljišta u kom se gaje biljke. U vreme naše posete u leji je već uveliko bujao luk, paradajz, šargarepa...

Sav biljni otpad iz bašte i kuhinje završava na tri komposta u dnu dvorišta, a potom se, razgrađen, ponovo vraća u baštu da obogati zemlju. Kao „malč“, prirodni prekrivač koji čuva vlagu u zemlji, koriste se resursi iz bašte: povrh leja sa povrćem nabacuje se pokošena trava, a u leje cveća i ukrasnog bilja, kora drveta ili borove šišrarke.  

Dom za divlje pčele, važne oprašivače, tako ugrožene u gradu, sami su napravili od drvenih greda. – Bilo je lako – kaže Jelena.

Tako je jedan prirodni ciklus zaokružen.  

A priroda je, sa zahvalnošću, odahnula, rasula plodove i cvetove i dovela ptice da ovde izlegu jaja i pokrenu neke nove životne cikluse.

Teo danas ima nešto više od godinu ipo dana, a dvorište je njegov prvi istraživački teren.

Tu je naučio koliko je uzbudljivo šljapkati po baricama posle kiše, kakvu nesputanu zabavu pružaju gomile peska i piljevine, kako je dobar osećaj trave na stopalima.  Imitiranje poslova odraslih ga povremeno privuče, pa ima svoju kanticu za zalivanje i lopaticu za okopavanje leja.

Gledaće kako mlade vrane i gugutke uče da lete, braće paradajz u bašti i isprobati njegov ukus.

Pudla Laja trčkara oko njega, ali Teu više privlači pažnju dvorišna česma i voda koja teče – to čudo prirode, prozirno, hladno i beskrajno zanimljivo za prskanje.

Jedna urbana porodica, raste i živi u kontaku sa prirodom. Svakog dana. Zato što je tako odlučila i imala upornosti i snage da svoje odluke ostvari.

Sve počinje od nas, kaže Weleda.

Jelenina porodica je jedan dobar primer.