Istoričari svedoče
Weleda u periodu 1933 - 1945.
Osnovana 1921, Weleda danas može da se osvrne na dugu, uspešnu prošlost. Na deo te prošlosti, međutim, pala je senka u vreme diktatorskog režima Nacional-socijalističke (nacističke) partije u Nemačkoj i Drugog svetskog rata. Poput mnogih drugih, intenzivno smo istraživali položaj svoje kompanije i ponašanje njenih lidera u tom periodu.
U kakvom je položaju bila Weleda tokom nacističke ere?
Kao antropozofski orjentisana kompanija, Weleda je stalno bila na ivici zabrane rada tokom nacističke diktature, nakon što je antropozofski pokret u Nemačkoj zabranjen 1. novembra 1935. Jedini razlog što je Weleda i dalje mogla da radi u Nemačkoj je činjenica da je reč o švajcarskoj kompaniji, a Švajcarska je zauzela neutralan stav prema nacističkoj Nemačkoj.
U svojoj knjizi “Weleda from 1921 to 1945 (1)”, istoričar Uve Verner (Uwe Werner) opisuje osnivanje naše kompanije i njene socijalne, ekološke i ekonomske vizije. Verner opisuje i period između 1933. i 1945. kao vreme “preživljavanja u nehumanom okruženju”. Premda se kompanija nije aktivno uključivala u pokrete otpora, moglo bi se govoriti o pasivnom otporu, objašnjava istoričar. Prema ovom istraživanju, Weleda nije učestvovala u nehumanoj politici nacističkog režima.
Da li je Weleda bila svesna eksperimenata u kojima je njena krema za zaštitu od promrzlina korišćena na logorašima?
Tokom 1943. godine, Weleda je jednokratno isporučila 20 kilograma svoje kreme za zaštitu od promrzlina nemačkoj vojsci (1). Pošiljka je isporučena na privatnu adresu dr Sigmunda Rašera u Minhenu. On je, u to vreme, bio zaposlen kao lekar u nemačkom vojnom vazduhoplovstvu i vršio tajne eksperimente na zarobljenicima koncentracionog logora Dahau za SS, elitne jedinice nacističke partije. Weleda nije imala nikakva saznanja o tome kako će se ova krema koristiti. Rašer je zarobljenike koncentracionog logora Dahau izlagao eksperimentima sa hipotermijom i u okviru njih koristio kremu za zaštitu od promrzlina. Zbog izuzetne tajnosti ovih eksperimenata, Weleda nije znala o načinu na koji se upotrebljava krema. Tek je 1990. ova činjenica otkrivena, a tada je i Weleda za nju saznala. Kompanija je primila ovu informaciju sa dubokim žaljenjem i uputila pismo izvinjenja neprofitnoj organizaciji Children of the Holocaust Campaign (Deca holokausta) Weleda je, takođe, otvorila svoje kompanijske arhive za stručne analize koje je sprovelo Odeljenje za istoriju Univeziteta u Bazelu. Istoričari su kroz istraživanje utvrdili da Weleda nije znala za eksperimente sa kremom za zaštitu od promrzlina.
Kako je baštovan Franc Lipert povezan sa kompanijom Weleda?
Franc Lipert (Franz Lippert) (3), bio je glavni vrtlar koji je osnovao i vodio Weleda vrt medicinskog bilja u Švebiš Gmindu. U jesen 1940. napustio je svoj posao nakon 16 godina rada u kompaniji u tom statusu. Od septembra 1941, bio je zadužen za eksperimentalne aktivnosti u biodinamičkom uzgoju u Nemačkom istraživačkom institutu (German Research Institute - DVA) u Dahau. Institut je imao “biljni vrt” – kako se nazivao – a koji je smatran deo koncentracionog logora, iako je bio smešten izvan njegovog prostora. Liper je pokušao da olakša situaciju zarobljenicima. Ovo su pod zakletvom potvrdili bivši zarobljenici po završetku rata (4). Lipert je na ovom poslu ostao do marta 1945, radeći samo kao biodinamički vrtlar. Prema istraživanjima istoričara Uve Vernera: "Lipert se može posmatrati i kao svedok dugogodišnjeg zatvaranja očiju pred režimom čiju je nehumanu prirodu prekasno shvatio” (5). Nakon rata, građansko suđenje protiv Liperta – sprovedeno kao deo procesa denacifikacije u Nemačkoj - prekinuto je u septembru 1948. na bazi činjenica da on “uopšte nije inkriminisano lice” (6). Budući da je Lipertovo zaposlenje u Weleda vrtovima okončano u jesen 1940, kompanija više nije imala nikakav kontakt sa njim.
Zašto Weleda podržava fondaciju “Remembrance, Responsibility, Future (EVZ)”?
Fondacija pod imenom “Sećanje, odgovornost, budućnost” (Stiftung Erinnerung Verantwortung, Zukunft) podržava projekte koji su vezani za istoriju, kampanje za ljudska prava, a posvećena je i pomaganju žrtava nacističkog režima. Osnovana je 2000. sa zadatkom da sprovede isplatu reparacija žrtvama prinudnog rada pod nacističkim režimom. Osnivački kapital obezbedili su vlada Nemačke i nemačka poslovna zajednica. Weleda daje svoj doprinos ovoj fondaciji, premda nikada nije zapošljavala osobe na bazi prisilnog rada, niti bila uključena u inkriminišuće aktivnosti. Weleda se priključila Fondaciji kako bi prihvatila zajedničku odgovornost nemačke poslovne zajednice za nepravde počinjene tokom nacističkog režima. Razlog koji je Weleda menadžment naveo u vreme priključivanja Fondaciji glasi: “Weleda AG nikada nije zapošljavala na bazi priilnog rada u svojoj istoriji. Ipak, ona prihvata i deli odgovornost Nemaca za nepravde koje su doživeli prisilni radnici pod nacističkom vladavinom u Drugom svetksom ratu. Zato se, od decembra 2000, uz odgovarajući doprinos, pridužila Fondaciji koju je inicirala nemačka poslovna zajednica”.
Kulturni diverzitet je jedan od ključnih Weleda principa
Fašizam, antisemitizam, nacionalizam i rasizam nemaju mesta u našoj kompaniji. Naše vrednosti i naša korporativna kultura su u suprotnosti sa tim neizrecivim i duboko nehumanim načinima razmišljanja i delovanja. Kulturni diverzitet je za nas važan; on je inspirativan i moćan. Weleda ima podružnice u 22 zemlje. Mi negujemo odnose pune poštovanja sa svim ljudima. Naši ključni principi, koji su nas vodili od osnivanja su:
- Mislimo, osećamo i delujemo holistički.
- Preuzimamo odgovornost za ono što radimo.
- Stvaramo poverenje kroz otvorenost i iskrenost.
- Poslujemo na zdrav i efikasan način, jer ekonomski uspeh omogućava mnoge druge akcije. .
- Inspirišemo ljude da razumeju moć prirode.
Izvori:
(1) See Uwe Werner, Anthroposophen in der Zeit des Nationalsozialismus [Anthroposophists in the Time of National Socialism], p. 361.
(2) Prof. Dr. Heike Haumann, History Department, University of Basel, letter of 1 June 1998.
(3) See Uwe Werner, Anthroposophen in der Zeit des Nationalsozialismus [Anthroposophists in the Time of National Socialism], p. 330ff.
(4) See Uwe Werner, Anthroposophen in der Zeit des Nationalsozialismus [Anthroposophists in the Time of National Socialism], p. 332.
(5) See Uwe Werner, Anthroposophen in der Zeit des Nationalsozialismus [Anthroposophists in the Time of National Socialism], p. 285.
(6) See Uwe Werner, Anthroposophen in der Zeit des Nationalsozialismus [Anthroposophists in the Time of National Socialism], p. 334, note 122
Werner, Uwe: Anthroposophen im Nationalsozialismus (1933–1945) [Anthroposophists in National Socialism (1933–1945)], Oldenbourg Verlag, Munich, 1999.
Werner, Uwe: Das Unternehmen Weleda 1921–1945 [The Company Weleda 1921–1945], 1st edition, Berliner Wissenschafts-Verlag, Berlin, 2014.
Selg, Peter: Rudolf Steiner, die Anthroposophie und der Rassismus-Vorwurf [Rudolf Steiner, Anthroposophy and the Accusation of Racism], 1st edition, Verlag des Ita Wegman Instituts, Stuttgart, 2020.
Heisterkamp, Jens: Schatten der Vergangenheit [Shadow of the Past], Aktion Kinder des Holocaust [Children of the Holocaust Campaign]
Sonntags Zeitung, Arlesheim/Switzerland: Crème für KZ Weleda bedauert [Weleda Regrets Cream for Concentration Camp], in: Aktion Kinder des Holocaust, http://www.akdh.ch/ps/ps_05.html.
Anthroposophie gegen Rassismus [Anthroposophy Against Racism]
Stiftung EVZ – Erinnerung Verantwortung, Zukunft [Remembrance, Responsibility, Future Foundation]
