Priroda

Organela - Ljubav na prvi pogled

Pavle je Beograđanin, završio je poljoprivredni fakultet, a započete doktroske studije prekinuo da bi se posvetio organskom gajenju voća i povrća.

Potreba za prirodom, još dok je kao dete sanjao da, poput vršnjaka, ima baku I deku na selu, nije se smanjivala: tokom studija dobijala je realnije okvire i rezultirala Organelom. Pavle je imao 27 godina kada je, 2017. odlučio da osnuje svoju organsku farmu. Ubrzo mu se pridružio Miloš, kolega sa fakulteta, potom su dolazili drugi, najpre u posetu, a onda odlučili da im ovo bude druga kuća: Darko, Nikola, Teodora i Marija.

Čarobne reči: stajnjak, glistenjak i plodored

Uslov za organsku poljoprivredu je da zemljište tri godine nije tretirano nedozvoljenim supstancama,  poput herbicida i pesticida, ali Organela nije imala taj problem: zemlja na imanju nije obrađivana mnogo duže od toga. Međutim, problem je što je ze imala dosta gline.

- Da bismo zemlju učinili plodnijom i rastresitijom, morali smo stalno dodavati velike količine stajnjaka i glistenjaka, to su bile naše prve investicije. I danas to radimo, i svake godine je naše zemljište sve bolje – kaže Pavle.

Da bi se zemlja poštedela od iscrpljivanja određenih hranljivih materija, radi se i plodored – smenjivanje kultura na lejama. Tako se jagode, luk, paradajz... svake godine sele u drugu leju, jer svaka od ovih biljaka iscrpi iz zemlje jednu vrstu hrane, i privuče određene vrste štetnih insekata. Zato Organela ponekad mora da napiše ovakav post na svojim mrežama: “Otvaramo rezrevacije za jagode. Ove godine imaćemo manje jagoda, smanjili smo veličinu zasada zbog poštovanja plodoreda, naša nova parcela za jagode je znanto manja...”
Organela ima organski sertifikat za svoje voće i povrće.

Kako smo pravili jezero

- Videli smo kornjače u jezeru! – uzbuđeno nam priča Pavle.

Jer, Organela jezero nije oduvek tu. Nastalo je pravljenjem malog nasipa koji je omogućio da se voda iz lokalnog potoka, od kiša i snegova, zadrži. Ubačeno je par riba upecanih u okolnim rekama, a jezero se samo postaralo za svoj biodiverzitet: žabe horski pevaju, plivaju patke, sleću rode i čaplje, a kornjače – one su tu da potvrde da je voda čista.

Vodom iz jezera, bogatom različitim mineralima, zaliva se voće i povrće.

Uz jezero je nikla i “botanička bašta” u kojoj Pavle i prijatelju neguju domaće vrste lekovitog bilja i starinskih, gotovo zaboravljenih vrsta voća: divlju nanu, crni slez, drenjinu, breknju, oskorušu, autohtone sorte jabuka...

Bašta može svašta

“Bašta može svašta” je ime jedinstvenog projekta koji su pokrenuli Pavle i tim Organele kada su jedan hektar odvojili za gajenje plodova koje poklanjaju deci oboleloj od raka smeštenim u Nurdor roditeljskim kućama – i to plodova koje doktori i nutricionisti preporučuju.

“Bašta može svašta” dobija pomoć brojnih volontera, ali da bi bila potpuno finansijski održiva i nezavisna od donatora, Organela tim planira da izgradi volontersko-edukativni centar, u kom bi ugostili volontere, a komercijalnim sadržajima, poput “team bliding” za kompanije, finansirali baštu.

“Bašta može svašta” je ime jedinstvenog projekta koji su pokrenuli Pavle i tim Organele kada su jedan hektar odvojili za gajenje plodova koje poklanjaju deci oboleloj od raka smeštenim u Nurdor roditeljskim kućama – i to plodova koje doktori i nutricionisti preporučuju.

Uz finansijsku, Organela teži i energetskoj samoodrživosti, planira ugradnju solarnih ploča, ali i samoodrživosti svog ekosistema.

- Za nas ne postoji korov. Svu biomasu sa našeg imanja pretvaramo u kompost ili glistenjak. Travu puštamo da raste da privučemo oprašivače, a kada je pokosimo ona postaje “malč” – prekrivač za zemlju oko biljaka koji čuva vlagu, suzbija korov i, postepenom razgradnjom, postaje hrana za zemljište.

Uberite sami svoj plod

U Organeli žele da njihovi zdravi plodovi stignu do nas sveži, ubrani istog dana. Zato ih ne prodaju preko trgovinskih lanaca, nego ih sami dostavljaju.

Drugi, još bolji način da dođete do svežeg organskog ploda je – da ga lično uberete. Dođete u Valjevsku Kamenicu, upijete ovu prirodnu lepotu, odmorite dušu od grada, posedite pored jezerceta i – uberete sami svoje plodove.

Organela danas ima 4 hektara, stara je 5 godina i o njoj brine 6 mladih ljudi.

Ona je, i dalje, projekat koji se neprekidno menja i raste – u skladu sa prirodom i ljudima koji o njoj brinu.